Istorijat Računskog centra ETFa
Bitne istorijske stavke
Računski centar ETFa osnovan je 1968. godine i to kao prvi računski centar na ovim prostorima.
Prvi upravnik je bio Stevan Turajlić, dok je glavni računar bio IBM 1130.
Tokom 1983. godine Računski centar ETFa dobija svoju zgradu.
Početkom devedesetih godina Računski centar ETFa je imao takvu reputaciju da je hostovao server Univerzitetske biblioteke (UBBG) koji je prvi mail server u našoj zemlji.
Jedan od važnijih projekata Računskog centra ETFa bio je dizajn i realizacija Računskog centra Univerziteta u Beogradu (RCUB), čiji je prvi upravnik postao prof. Jozo Dujmović. RCUB je u to vreme u svakom pogledu bio mlađi brat RC ETF-a.
Počeci Računskog centra
Početkom juna 1968. godine studenti ETF-a okupili su se u amfiteatru 65 rešeni da iz osnova menjaju svet. Iz nekog čudnog razloga, na nekom odgovornom mestu, neko je poverovao da studenti imaju tu moć i poslao skoro istu toliku skupinu ljudi u plavim uniformama koji su opkolili fakultet, sa zadatkom da se spreče bilo kakve promene. I dok je trajalo natezanje između onih "unutra" i onih "napolju", jedan čovek je, neprimećen od plavih "ljudi" i neometan od buntovnih studenata, uistinu nadgledao promenu sveta - računarskog sveta, ETF-a. Bio je to Stevan Turajlić prvi upravnik novoosnovanog Računskog centra Elektrotehničkog fakulteta. Tih dana završeni su građevinski radovi u sali 98, do tada neprikosnovenom carstvu studenata Tehničke fizike, i započela je instalacija prvog digitalnog računara na fakultetu. Bio je to računar IBM 1130, za ono vreme moćna mašina sa celih 16 K memorijskih reči (32 KB), izmenjivim diskom od 1 MB, čitačem i bušačem kartica, crtačem i štampačem koji je štampao 80 do 110 redova u minutu. Ne samo da je računar bio moćan, on je bio i brz - operacija sabiranja u kliznom zarezu trajala je samo 460 mikrosekundi. I tako je ono čuveno Kozaračko kolo, kojim su studenti mislili da slave svoju pobedu, a vlast znala da slavi svoju prevaru, ipak označilo početak jedne nove ere na ETF-u.
Uprkos agilnosti Stevana Turajlića i ostalih kolega iz mlađe generacije koji su shvatili da dolazi "računarsko vreme", teško da bi se nešto značajnije postiglo na tom polju da nije bilo profesora Branka Rakovića i Dragoslava Mitrinovića koji su kao najstariji profesori izvršili pritisak na tadašnje fakultetske vlasti da se otpočne sa kompjuterizacijom.