LatinicaИсторијат Рачунског центра ЕТФа
Битне историјске ставке
Рачунски центар ЕТФа основан је 1968. године и то као први рачунски центар на овим просторима.
Први управник је био Стеван Турајлић, док је главни рачунар био IBM 1130.
Током 1983. године Рачунски центар ЕТФа добија своју зграду.
Почетком деведесетих година Рачунски центар ЕТФa је имао такву репутацију да је хостовао сервер Универзитетске библиотеке (УББГ) који је први mail сервер у нашој земљи.
Један од важнијих пројеката Рачунског центра ЕТФа био је дизајн и реализација Рачунског центра Универзитета у Београду (РЦУБ), чији је први управник постао проф. Јозо Дујмовић. РЦУБ је у то време у сваком погледу био млађи брат РЦ ЕТФ-а.
Почеци Рачунског центра
Почетком јуна 1968. године студенти ЕТФ-а окупили су се у амфитеатру 65 решени да из основа мењају свет. Из неког чудног разлога, на неком одговорном месту, неко је поверовао да студенти имају ту моћ и послао скоро исту толику скупину људи у плавим униформама који су опколили факултет, са задатком да се спрече било какве промене. И док је трајало натезање између оних "унутра" и оних "напољу", један човек је, непримећен од плавих "људи" и неометан од бунтовних студената, уистину надгледао промену света - рачунарског света, ЕТФ-а. Био је то Стеван Турајлић први управник новооснованог Рачунског центра Електротехничког факултета. Тих дана завршени су грађевински радови у сали 98, до тада неприкосновеном царству студената Техничке физике, и започела је инсталација првог дигиталног рачунара на факултету. Био је то рачунар IBM 1130, за оно време моћна машина са целих 16 K меморијских речи (32 KB), измењивим диском од 1 MB, читачем и бушачем картица, цртачем и штампачем који је штампао 80 до 110 редова у минуту. Не само да је рачунар био моћан, он је био и брз - операција сабирања у клизном зарезу трајала је само 460 микросекунди. И тако је оно чувено Козарачко коло, којим су студенти мислили да славе своју победу, а власт знала да слави своју превару, ипак означило почетак једне нове ере на ЕТФ-у.
Упркос агилности Стевана Турајлића и осталих колега из млађе генерације који су схватили да долази "рачунарско време", тешко да би се нешто значајније постигло на том пољу да није било професора Бранка Раковића и Драгослава Митриновића који су као најстарији професори извршили притисак на тадашње факултетске власти да се отпочне са компјутеризацијом.